Sistem organa za cirkulaciju čoveka

Evo jedne veoma zanimljive lekcije iz biologije...

Sistem organa za cirkulaciju čoveka je zatvoren i čine ga srce i krvni sudovi kroz koje protiče krv, i limfni sudovi kroz koje protiče limfa.

KRV je tečno vezivno tkivo koje ima uloge da:
- vezuje i prenosi kiseonik iz pluća u sve ćelije, a odnosi ugljen-dioksid
- od tankog creva prenosi razložene hranljive supstance koje preko crevnih resica prelaze u krv i idu do svih ćelija
- brani organizam i reguliše telesnu temperaturu
- hormoni preko krvi dospevaju do organa na koji deluju
- štetne materije krv nosi do bubrega u kome se one izdvajaju iz krvi i putem mokraće izbace u spoljašnju sredinu
Krv se sastoji od: 1.KRVNE PLAZME i
                               2. KRVNIH ĆELIJA

KRVNA PLAZMA- tecnost svetlo-žute boje, čini je 90% vode u kojoj su proteini,belančevine, šećeri, vitamini, hormoni...
KRVNE ĆELIJE su: crvena krvna zrnca(eritrociti),
                                 bela krvna zrnca(leukociti) i
                                 krvne pločice(trombociti)
Eritrociti su ćelije koje nemaju jedro. Ovalnog su oblika, udubljeni s' obe strane i zato lakše prolaze kroz krvne sudove.Nastaju u crvenoj koštanoj srži. Njihova uloga je transportna, jer se u njima nalazi jedna belančevina - hemoglobin, koja sadrži gvoždje i daje krvi crvenu boju. Za nju se vezuju kiseonik i ugljen dioksid.

Leukociti su bezbojne ćelije koje imaju jedro i promenljivog su oblika i veličine. Njihova uloga je da brane organizam od virusa , bakterija, i drugih stranih tela, tako što ih uvuku u svoju ćeliju i svare ih. Nastaju u koštanoj srži, grudnoj žlezdi, slezini i limfnim čvorovima.

Trombociti su najmanje ćelije krvi koje nemaju jedro i imaju ulogu u zgrušavanju krvi. Kada se povredimo, oni se slepljuju i obrazuju krvni ugrušak koji spečava da krv ističe. Nastaju u koštanoj srži.                               

LIMFA

To je tečnost koja se pojavi kada se opečemo ili kada imamo žulj na nozi u vidu plika. Bledo-žućkaste je boje i nalazi se izmedju krvi i tkiva. U organizmu čoveka je ima mnogo više nego krvi. Sastoji se od krvne plazme i belih krvnih zrnaca(leukocita).

Pripremila-Alesandra T.

Revolucije 1848/1849.

Tokom polovine 19.- og veka države su još uvek bile feudalne i apsolutističke monarhije. Gradjanstvo se s' tim nije mirilo. Širom Evrope dizale su se pobune i ustanci protiv vlasti. Zahtevi gradjana bili su: ukidanje feudalizma, ograničavanje kraljevskog apsolutizma, donošenje Ustava i, naravno, veća gradjanska i politicka prava. Povod za ovu revoluciju bile su i par sušnih godina, a s' tim i loših žetvi koje su podstakle rast cena prehrambenih proizvoda.
Ova revolucija naziva se još i „Proleće naroda".

U nekim zemljama revolucionari tražili su ujedinjenje i stvaranje novih nacionalnih država(Italija i Nemačka), dok su se, u Habzburškoj monarhiji, Madjari borili za odcepljenje od Austrije i stvaranje samostalne države(nisu uspeli).
                    
                     * REVOLUCIJE U FRANCUSKOJ *
U Francuskoj, kralj Luj Filip odrekao se prestola i otišao iz zemlje, tako da je narod preuzeo Skupštinu, ukinuo feudalizam i proglasio Drugu republiku. Za predsednika postavljen je Luj Napoleon, sinovac cara Napoleona Bonaparte. Donet je nov Ustav, odobreno je pravo glasa za punoletne muškarce, a onda je 1852. god. Luj Napoleon izvršio državni udar i proglasio sebe za kralja. Ukinuta je republika i proglaseno je Drugo carstvo.

Pripremila-Aleksandra T.