Tokom polovine 19.- og veka države su još uvek bile feudalne i apsolutističke monarhije. Gradjanstvo se s' tim nije mirilo. Širom Evrope dizale su se pobune i ustanci protiv vlasti. Zahtevi gradjana bili su: ukidanje feudalizma, ograničavanje kraljevskog apsolutizma, donošenje Ustava i, naravno, veća gradjanska i politicka prava. Povod za ovu revoluciju bile su i par sušnih godina, a s' tim i loših žetvi koje su podstakle rast cena prehrambenih proizvoda.
Ova revolucija naziva se još i „Proleće naroda".
U nekim zemljama revolucionari tražili su ujedinjenje i stvaranje novih nacionalnih država(Italija i Nemačka), dok su se, u Habzburškoj monarhiji, Madjari borili za odcepljenje od Austrije i stvaranje samostalne države(nisu uspeli).
* REVOLUCIJE U FRANCUSKOJ *
U Francuskoj, kralj Luj Filip odrekao se prestola i otišao iz zemlje, tako da je narod preuzeo Skupštinu, ukinuo feudalizam i proglasio Drugu republiku. Za predsednika postavljen je Luj Napoleon, sinovac cara Napoleona Bonaparte. Donet je nov Ustav, odobreno je pravo glasa za punoletne muškarce, a onda je 1852. god. Luj Napoleon izvršio državni udar i proglasio sebe za kralja. Ukinuta je republika i proglaseno je Drugo carstvo.
Pripremila-Aleksandra T.
Нема коментара:
Постави коментар